L'Internationale

Eugène Pottier

Интернационала

превод: antiwarsongs
Debout ! les damnés de la terre !
Debout ! les forçats de la faim !
La raison tonne en son cratère :
C’est l’éruption de la fin.
Du passé faisons table rase,
Foule esclave, debout ! debout !
Le monde va changer de base :
Nous ne sommes rien, soyons tout ! 		Устајте сви на земљи клети,
Сви сужњи које мори глад!
Неправди разум сад се свети,
Тутњи већ и село и град.
Нек тиранство сруши наша снага,
Безбројно робље сад устај!
Нек свету старом нема трага,
Свој беди сутра биће крај!
C’est la lutte finale :
Groupons-nous, et demain,
L’Internationale
Sera le genre humain (2 x) 		То ће бити последњи и
Одлучни тешки бој,
Интернационала
Нек буде људски род! (2 x)
Il n’est pas de sauveurs suprêmes :
Ni Dieu, ni César, ni tribun,
Producteurs, sauvons-nous nous-mêmes !
Décrétons le salut commun !
Pour que le voleur rende gorge,
Pour tirer l’esprit du cachot,
Soufflons nous-mêmes notre forge,
Battons le fer quand il est chaud ! 		Од силних нама нема дара
Крвници су нам цар и бог!
Ко трудом све на свету ствара
Сам нек згази врага свог.
Да нас злотвор тај више не дави,
И мисао да не гуши мрак,
Распиримо огањ у час прави,
И наш нек кује чекић јак.
L’État comprime et la loi triche ;
L’Impôt saigne le malheureux ;
Nul devoir ne s’impose au riche ;
Le droit du pauvre est un mot creux.
C’est assez languir en tutelle,
L’Égalité veut d’autres lois ;
« Pas de droits sans devoirs, dit-elle
« Égaux, pas de devoirs sans droits ! » 		Наш закон власника сад штити,
у руци силних крвав мач,
Под њиме сиротиња пишти,
Он јој ствара беду и плач.
Сви ми бесмо досад бесправни,
Једнакост нек је сад за нас,
У праву постанимо равни,
И себи само дајмо власт!
Hideux dans leur apothéose,
Les rois de la mine et du rail
Ont-ils jamais fait autre chose
Que dévaliser le travail ?
Dans les coffres-forts de la bande
Ce qu’il a créé s’est fondu
En décrétant qu’on le lui rende
Le peuple ne veut que son dû. 		У бесу своме сав је ружан
Тај краља новца гнусни сој,
А свима дужан и предужан,
Пљачка нам он труд и зној!
Што наш рад нам створи и оснажи
Отмицом туђ је залогај!
Ал народ од њег сада тражи
Да врати крвав зајам тај!
Les Rois nous soûlaient de fumées,
Paix entre nous, guerre aux tyrans !
Appliquons la grève aux armées,
Crosse en l’air, et rompons les rangs !
S’ils s’obstinent, ces cannibales,
À faire de nous des héros,
Ils sauront bientôt que nos balles
Sont pour nos propres généraux. 		Нас варком лагали су силни,
Нек мир је нама, њима бој!
А војска, савезник обилни,
Биће с нама уз свога свој.
Освајачки ко у рат позива
Да народ другом буде роб,
Нек знаде: наша пушка жива
И њему спрема црни гроб!
Ouvriers, paysans, nous sommes
Le grand parti des travailleurs ;
La terre n’appartient qu’aux hommes,
L’oisif ira loger ailleurs.
Combien de nos chairs se repaissent !
Mais, si les corbeaux, les vautours,
Un de ces matins, disparaissent,
Le soleil brillera toujours ! 		Свуд радник и сељак се буди,
Високо носе црвен стег,
А широм земље радни људи
Силника ће нагнат' у бег.
Што нам крв су вековима пиле
Тих црних птица скрш'мо лет!
Кад с лица земље све ишчиле,
Под сунцем нек заблиста свет!

 

Ова страница је последњи пут измењена у: 2014-03-31